Kada se piše veliko slovo

Poznato nam je da je veliko slovo česta nedoumica kada je srpski jezik u pitanju. Da bismo bili sigurni kada se ono upotrebljava pozvali smo naš pravopis u pomoć. On je uvek spreman za saradnju, te će nas sad uputiti na to kako se piše i u kojim situacijama veliko slovo.

Situacije u kojima je upotreba velikog slova obavezna

Jedno od najčešćih pravila je da se vlastite imenice pišu velikim slovom. U vlastite imenice spadaju gradovi, tačnije njihovi nazivi, imena i prezimena iliti imena naroda ( Jovan Popivić, Beograd, Pančevo, Milica Perović…), Nadimci se takođe pridružuju ovoj grupi ( Vojke, Mića, Lena ). Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica takođe se pišu velikim slovom (Markov, Jovanin, Vukov).

Naravno kako smo spomenuli gradove to isto odnosi se na nazive država, kontinenata, naselja i drugih geografskih imana ( Portugalija, Azija, Novi Beograd ). Ukoliko geografski pojmovi u nazivu imaju dve reči što se vidi iz datog primera obe reči se pišu velikim slovom isto kao i Novi Sad, Novi Zeland i drugi.

Kako još uvek govorimo o geografiji možemo se osvrnuti i na još jedan pojam koji spade u vlastite imenice, a to su imena naroda ( Srbi, Makedonci, Hrvati ). Velikim slovom moramo napisati i imena mora, reka, jezera i ostalih geografskih imena koje nismo spomenuli. Primeri za ovu grupu su Dunav, Palić, Kopaonik, Južna Morava itd.

Imena ulica uvek se pišu početnim velikim slovom, a ukoliko se u njenom nazivu nađe još neka vlastita imenica takođe ćemo je napisati velikim slovom (Ulica Nikole Tesle, Kosovska ulica). Takođe velikom slovu pridružiće se i nazivi ustanova tipa Beogradsko dramsko pozorište. Za pisanje naziva ustanova takođe važi pravilo da ako u nazivu ima još neku reč koja zahteva veliko slovo, to se mora i ispoštovati napr. Osnovna škola Despot Stefan Lazarević.

Kada dolazi Nova godina svi se radujemo, a takođe moramo znati i da se praznici takođe pišu velikim početnim slovom ( Božić, Prvi maj, Bajram itd. ). Još jedno pravilo je da se imena nebeskih tela takođe svrstavaju u grupu reči koja zahteva veliko početno slovo, a to su Sunce, Mesec, Venera, Mars i druga.

U obraćanju nekom pisanim putem nakon poštovani uvek ćemo pisati veliko slovo, kao i kod persiranja. Da se reč Vam piše velikim slovom nije gramatičko pravilo, već pravilo bontona. To je više stvar kulture i poštovanja ( Poštovani, Obraćam Vam se sa molbom…).

Postojala je nedoumica kako se pišu dani u nedelji, međutim pravopis je to razrešio i otkrio da oni ne zahtevaju veliko slovo, osim u slučaju kada se nalaze na početku rečenice. Slična situacija je i sa rednim brojevima. U nekim situacijama nakon rednog broja se piše veliko slovo u nekim ne. To je više do reči koja se nalazi posle tačke, a ne do rednog broja. Recimo primer kada se ne piše je Govorim ti 3. put istu stvar! Primer kada se piše je 25. Beogradski sajam knjiga.

Kada je upravni govor u pitanju posle dve tačke obavezno se mora početi velikim slovom, a posle tri tačke takođe ide velikim slovom, jer je to početak rečenice kao i posle tačke kada se veliko slovo obavezno.

Ustanovili smo u kojim sve situacijama moramo pisati veliko slovo, a sada bismo mogli pogledati neke od primera koji nam pokazuju neka od pomenutih pravila.

Primeri upotrebe

• Uroševa devojka zove se Milena i veoma je lepa.
• Psa kojeg sam dobila od mame nazvala sam Bobi.
• Hoćemo li za vikend otići do Novog Sada na predstavu “Miš i vuk” ?