Zavisne i nezavisne rečenice

Bogat srpski jezik veoma je druželjubiv i uvek spreman na saradnju. Veličanstvene rečenice uvek su zanimljive za izučavanje, te ćemo danas krenuti u tom pravcu. U narednim redovima pravopis će nas uputiti na zavisne i nezavisne rečenice kao i na njihove vrste.

Predikatske rečenica

Najbolje je da počnemo od toga koja je definicija za rečenice uopšte. One su skup reči kojima pokazujemo misli, osećanja, naređenja, pitanja i obaveštenja, a uz to ima i svoje određeno značenje.

Predikatska rečenica predstavlja rečenicu kojom predstavljamo neku radnju ili neko dešavanje, a da je pritom lični glagol u ulozi predikata. Prema funkciji rečenica, tačnije da li mogu biti samostalne ili ne nastala je sledeća podela predikatskih rečenica na:

• Zavisne rečenice
• Nezavisne rečenic

Zavisne rečenice i njihova služba

U knjigama možete naići na različite vrste definicija, ali najjednostavnija i najtačnija je da su ovo rečenice koje ne mogu same da stoje u tekstu, koje tako reći zavise od nečeg. One predstavljaju deo druge predikatske rečenice. Kasnije kroz primere najboje će se videti njihova primena. Sad možemo preći na njihovu podelu po značenju:

• Odnosne ( Bela griva je lektira, koju Mara već uveliko čita. )
• Uzročne ( Maja neće doći, jer mora na trening.)
• Uslovne ( Neću pevati, ako mama ne gleda. )
• Vremenske ( Nas tri pravimo kolače, dok Maša čita knjigu. )
• Mesne ( Moja bašta je mesto gde baka uživa. )
• Zavisno–upitne ( Nisam baš sigurna da li Luka piše rad. )
• Posledične ( Toliko je dugo cepao drva da smo svi očekivali više. )
• Poredbene ( To sam i mislila s obzirom koliko je mama čistila. )
• Dopusne ( Ipak smo došli svi iako tata spava. )
• Namerne ( Bićemo glasni kako bi nas Marko čuo. )

Prethodni primeri su nam pokazali da su veznici, rečce, prilozi i upitno-odnosne zamenice veoma važan faktor kada su u pitanju zavisne rečenice.

Nezavisne rečenice i njihova služba

Možda će se mnogi zapitati kako prepoznati nezavisnu rečenicu u tekstu. Veoma lako. Ona predstavlja rečenicu koja nije zavisna od druge rečenice i može se sama naći u tekstu. Ova vrsta rečenica samo po sebi nosi neku poruku iliti obaveštenje. Nezavisne rečenice nastaju tako što se spajaju dve ili više prostih rečenica u jednu velinu. Njihova podela je sledeća:

• Zapovedne ( Vuče, redi sobu! )
• Uzvične ( Dođi Milena! )
• Željne ( Volela bi da Darko uči. )
• Obaveštajne ( Mama kuva. )
• Upitne ( Kuva li mama? )

Kada ove nezavisne rečenice stvaraju celinu od više prostih rečenica njih obično spajaj veznici a, i, ali, ili, ni, dok, već itd. U pisanom tekstu koristi se zarez. Na primer – Marija sedi, gleda neku emisiju i razmišlja o ispitu.

Kada je gramatika nešeg jezika u pitanju potrudili smo se da detaljno objasnimo svrhu nezavisnih i zavisnih rečenica. Sada bismo mogli pogldati još neke primere datih rečenica u tekstu.

Primeri upotrebe nezavisnih i zavisnih rečenica

• Marija pravi tortu, a Luka igra igrice.
• Ja ostajem ove godine u gradu, a moja familija će ići na more.
• Nisam došla na tvoj rođendan, jer se nisam osećala najvolje.
• Danas si ti kupio voće, sutra ću ja uzeti.